Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.
2
A Jerovoam, sin Navatov, koji još beše u Misiru pobegavši onamo od cara Solomuna, kad ču, on još osta u Misiru.
3
Ali poslaše i dozvaše ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev dođoše i rekoše Rovoamu govoreći:
4
Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas, pak ćemo ti služiti.
5
A on im reče: Idite, pa do tri dana dođite opet k meni. I narod otide.
6
Tada car Rovoam učini veće sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i reče: Kako savetujete da odgovorim narodu?
7
A oni mu odgovoriše govoreći: Ako danas ugodiš narodu i poslušaš ih i odgovoriš im lepim rečima, oni će ti biti sluge svagda.
8
Ali on ostavi savet što ga savetovaše starci, i učini veće sa mladićima, koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim.
9
I reče im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekoše govoreći: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?
10
Tada mu odgovoriše mladići koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reče: Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram, nego nam ti olakšaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.
11
Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljivim bičevima.
12
A treći dan dođe Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im beše kazao car rekavši: Dođite opet k meni do tri dana.
13
I car odgovori oštro narodu ostavivši savet što ga savetovaše starci;
14
i reče im kako ga savetovaše mladići govoreći: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljivim bičevima.
15
I car ogluši se naroda, jer Gospod beše tako uredio da bi potvrdio reč svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.
16
A kad vide sav Izrailj gde ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreći: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U šatore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kuću. Tako otide Izrailj u šatore svoje.
17
Samo nad sinovima Izrailjevim, koji življahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.
18
I car Rovoam posla Adorama koji beše nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam brže sede na kola, te pobeže u Jerusalim.
19
Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do današnjeg dana.
20
I kad ču sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavši dozvaše ga na skupštinu, i postaviše ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.
21
A Rovoam došav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavojšte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.
22
Ali dođe reč Božja Semeju, čoveku Božijem, govoreći:
23
Kaži Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:
24
Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s braćom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kući, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslušaše reč Gospodnju i vrativši se otidoše kako Gospod reče.
25
Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.
26
I reče Jerovoam u srcu svom: Može se carstvo povratiti domu Davidovom.
27
Ako ovaj narod stane ići u Jerusalim da prinosi žrtve u domu Gospodnjem, srce će se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te će me ubiti, i povratiće se k Rovoamu caru Judinom.
28
Zato car smisli, te načini dva teleta od zlata, pa reče narodu: Ne treba više da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.
29
I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.
30
I to bi na greh, jer narod iđaše k jednome do Dana.
31
I načini kuću na visini, i postavi sveštenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.
32
I učini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao što je praznik u zemlji Judinoj, i prinese žrtve na oltaru; tako učini i u Vetilju prinoseći žrtve teocima koje načini; i postavi u Vetilju sveštenike visinama koje načini.
33
I petnaestog dana osmog meseca, koji beše smislio u srcu svom, prinošaše žrtve na oltaru koji načini u Vetilju, i praznovaše praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.
