1 Zovi; hoće li ti se ko odazvati? I kome ćeš se između svetih obratiti?
2 Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrćuje srdnja.
3 Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.
4 Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.
5 Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.
6 Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje niče.
7 Nego se čovek rađa na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis.
8 Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,
9 Koji čini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;
10 Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;
11 Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;
12 Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa;
13 Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;
14 Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noći.
15 On izbavlja ubogog od mača, od usta njihovih i od ruke silnog.
16 Tako ima nadanja siromahu, a zloća zatiskuje usta svoja.
17 Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.
18 Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.
19 Iz šest nevolja izbaviće te; ni u sedmoj neće te se zlo dotaći.
20 U gladi izbaviće te od smrti i u ratu od mača.
21 Kad jezik šiba, bićeš sakriven, niti ćeš se bojati pustoši kad dođe.
22 Smejaćeš se pustoši i gladi, niti ćeš se bojati zverja zemaljskog.
23 Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje će poljsko biti u miru s tobom.
24 I videćeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti.
25 Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje, i porod će tvoj biti kao trava na zemlji.
26 Star ćeš otići u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.
27 Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.
