1 Gospod je videlo moje i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je krepost života mog; koga da se strašim?
2 Ako navale na me zlikovci da pojedu telo moje, protivnici i neprijatelji moji, spotaći će se i pašće.
3 Ako protiv mene vojska u logor stane, neće se uplašiti srce moje; ako se na me rat digne, ja se ni onda neću bojati.
4 Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem, da živim u domu Gospodnjem sve dane života svog, da gledam krasotu Gospodnju i ranim u crkvu Njegovu.
5 Jer bi me sakrio u kolibi svojoj u zlo doba; sklonio bi me pod krovom šatora svog; na kamenu goru popeo bi me.
6 Tada bih podigao glavu svoju pred neprijateljima koji bi me opkolili; prineo bih u Njegovom šatoru žrtvu hvale; zapevao bih i hvalio Gospoda.
7 Čuj, Gospode, glas moj, Tebe prizivam, smiluj se na me i usliši me.
8 Srce moje govori pred Tobom što si rekao: „Tražite lice moje”. Tražim lice Tvoje, Gospode!
9 Nemoj odvratiti od mene lice svoje, nemoj u gnevu ostaviti slugu svog; budi Pomoćnik moj; nemoj me odbiti, i nemoj me ostaviti, Bože, Spasitelju moj!
10 Jer otac moj i mati moja ostaviše me; ali Gospod neka me prihvati.
11 Uputi me, Gospode, na put svoj i vodi me pravom stazom poradi onih koji me vrebaju.
12 Nemoj me dati na volju neprijateljima mojim; jer ustaše na me lažni svedoci; ali zloba govori sama protiv sebe.
13 Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.
14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.
