1 Bezakoniku je bezbožna reč u srcu; nema straha Božijeg pred očima njegovim.
2 Ali laže sebi u oči, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.
3 Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo, neće da se opameti da tvori dobro.
4 Bezakonje smišlja na postelji svojoj, stoji na putu rđavom, zlo mu nije mrsko.
5 Gospode! Do neba je milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.
6 Pravda je Tvoja kao gore Božije, sudovi Tvoji bezdana velika; ljude i stoku Ti čuvaš, Gospode!
7 Kako je dragocena milost Tvoja, Bože! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se.
8 Hrane se od izobila doma Tvog, i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš.
9 Jer je u Tebe izvor životu, Tvojom svetlošću vidimo svetlost.
10 Raširi milost svoju na one koji Te znaju, i pravdu svoju na dobra srca.
11 Ne daj da stane na mene noga ohola, i ruka bezbožnička da me zaljulja.
12 Onamo neka padnu koji čine bezakonje, neka se stropoštaju i ne mogu ustati.
