Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljeni,
2
Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.
3
Usta će moja kazati premudrost, i srce moje reći će razum.
4
Prignuću uho svoje k priči, uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.
5
Čega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?
6
Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikim bogatstvom svojim!
7
Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj.
8
Velik je otkup za dušu, i neće biti nikad
9
Da ko doveka živi, i ne vidi groba.
10
Svi vide gde umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.
11
Oni misle da će kuće njihove trajati doveka, i stanovi njihovi od kolena na koleno; imenima svojim zovu zemlje;
12
Ali čovek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
13
Ovaj im se put čini probitačan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;
14
Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.
15
Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima.
16
Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegovog.
17
Jer kad umre, neće ništa poneti, niti će poći za njim slava njegova.
18
Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog, i slave tebe, što ugađaš sebi.
19
Ali će on otići u stan otaca svojih, gde sveta nikad ne vide.
20
Čovek u časti, ako nije razuman, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
