1 Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi čovečiji?
2 Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mećete na merila zločinstva ruku svojih na zemlji.
3 Od samog rođenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreći laž.
4 U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,
5 Koja ne čuje glas bajačev, vračara veštog u vračanju.
6 Bože! Polomi im zube u ustima njihovim; razbij čeljusti lavovima, Gospode!
7 Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strele, neka budu kao slomljene.
8 Kao puž, koji se raščinja, neka iščile; kao dete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.
9 Pre nego kotlovi vaši osete toplotu od potpaljenog trnja, i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.
10 Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu, opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.
11 I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog sudija na zemlji!
