1 Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnevio si se; povrati nas.
2 Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni raseline njene, jer se njiha.
3 Dao si narodu svom da pozna ljutu nevolju, napojio si nas vina od kog se zanesosmo.
4 Podigni zastavu za one koji Te se boje, da uteku od luka,
5 Da se izbave mili Tvoji. Pomozi desnicom svojom i usliši me.
6 Bog reče u svetinji svojoj: Veseliću se, razdeliću Sihem, i dolinu Sokot razmeriću.
7 Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krepost glave moje, Juda skiptar moj,
8 Moav čaša moja, iz koje se umivam, na Edoma pružiću obuću svoju. Pevaj mi, filistejska zemljo!
9 Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?
10 Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskom našom?
11 Daj nam pomoć u teskobi. A obrana je čovečija uzalud.
12 Bogom smo jaki: On gazi neprijatelje naše.
