1 לַמְנַצֵּ֬חַ За–управитеља עַֽל־ на שׁוֹשַׁנִּ֬ים љиљане לְדָוִֽד׃ Давидов. הוֹשִׁיעֵ֥נִי Спаси–ме אֱלֹהִ֑ים Бозе כִּ֤י јер בָ֖אוּ досле–су מַ֣יִם воде עַד־ до נָֽפֶשׁ׃ дусе.
Pomozi mi, Bože, jer dođe voda do duše.
2 טָבַ֤עְתִּי ׀ Потонуо–сам בִּיוֵ֣ן у–блато מְ֭צוּלָה дубоко וְאֵ֣ין и–нема מָעֳמָ֑ד упориста בָּ֥אתִי досао–сам בְמַעֲמַקֵּי־ у–дубине מַ֝֗יִם водене וְשִׁבֹּ֥לֶת и–бујица שְׁטָפָֽתְנִי׃ ме–понесе.
Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3 יָגַ֣עְתִּי Уморио–сам–се בְקָרְאִי֮ од–вапаја נִחַ֪ר промукло–је גְּר֫וֹנִ֥י грло–моје כָּל֥וּ клонусе עֵינַ֑י оци–моје מְ֝יַחֵ֗ל исцекујуци לֵאלֹהָֽי׃ Бога–свог.
Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobeleše mi oči pogledajući Boga.
4 רַבּ֤וּ ׀ Висе–су מִשַּׂעֲר֣וֹת од–власи רֹאשִׁי֮ главе–моје שֹׂנְאַ֪י они–који–ме–мрзе חִ֫נָּ֥ם без–разлога עָצְמ֣וּ ојацали–су מַ֭צְמִיתַי истребитељи–моји אֹיְבַ֣י непријатељи–моји שֶׁ֑קֶר лазни אֲשֶׁ֥ר сто לֹא־ нисам גָ֝זַ֗לְתִּי отео אָ֣ז тада אָשִֽׁיב׃ морам–вратити.
Onih koji mrze na me nizašta ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Šta nisam otimao, valja da vratim.
5 אֱֽלֹהִ֗ים Бозе אַתָּ֣ה ти יָ֭דַעְתָּ знас לְאִוַּלְתִּ֑י безумље–моје וְ֝אַשְׁמוֹתַ֗י и–кривице–моје מִמְּךָ֥ од–тебе לֹא־ нису נִכְחָֽדוּ׃ скривене.
Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.
6 אַל־ Нека–се–не יֵ֘בֹ֤שׁוּ постиде בִ֨י ׀ због–мене קֹוֶיךָ֮ који–те–цекају אֲדֹנָ֥י Господе יְהוִ֗ה Господе צְבָ֫א֥וֹת над–војскама אַל־ нека–се–не יִכָּ֣לְמוּ посраме בִ֣י због–мене מְבַקְשֶׁ֑יךָ који–те–тразе אֱ֝לֹהֵ֗י Бозе יִשְׂרָאֵֽל׃ Израилов.
Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!
7 כִּֽי־ Јер עָ֭לֶיךָ због–тебе נָשָׂ֣אתִי носим חֶרְפָּ֑ה погрду כִּסְּתָ֖ה прекрила–је כְלִמָּ֣ה срамота פָנָֽי׃ лице–моје.
Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8 מ֭וּזָר Тудј הָיִ֣יתִי сам–постао לְאֶחָ֑י браци–својој וְ֝נָכְרִ֗י и–странац לִבְנֵ֥י синовима אִמִּֽי׃ мајке–своје.
Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9 כִּֽי־ Јер קִנְאַ֣ת ревност בֵּיתְךָ֣ дома–твог אֲכָלָ֑תְנִי проздире–ме וְחֶרְפּ֥וֹת и–погрде ח֝וֹרְפֶ֗יךָ оних–који–тебе–погрдјују נָפְל֥וּ пале–су עָלָֽי׃ на–мене.
Jer revnost za kuću Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.
10 וָאֶבְכֶּ֣ה И–плакао–сам בַצּ֣וֹם у–посту נַפְשִׁ֑י дусом–својом וַתְּהִ֖י и–то–је–било לַחֲרָפ֣וֹת на–погрду לִֽי׃ мени.
Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11 וָאֶתְּנָ֣ה И–обукох לְבוּשִׁ֣י за–одецу–своју שָׂ֑ק костријет וָאֱהִ֖י и–постадох לָהֶ֣ם њима לְמָשָֽׁל׃ ругалица.
Mesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča.
12 יָשִׂ֣יחוּ Оговарају–ме בִ֭י мене יֹ֣שְׁבֵי који–седе שָׁ֑עַר на–капији וּ֝נְגִינ֗וֹת и–песме–су שׁוֹתֵ֥י оних–који–пију שֵׁכָֽר׃ опојно–пице.
O meni se razgovaraju sedeći na vratima, pijući vino pevaju me.
13 וַאֲנִ֤י А–ја תְפִלָּתִֽי־ молитву–своју לְךָ֨ ׀ теби–упуцујем יְהוָ֡ה Господе עֵ֤ת у–време רָצ֗וֹן милости אֱלֹהִ֥ים Бозе בְּרָב־ по–обиљу חַסְדֶּ֑ךָ милости–своје עֲ֝נֵ֗נִי услис–ме בֶּאֱמֶ֥ת у–истини יִשְׁעֶֽךָ׃ спасења–свог.
A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje Tvoje.
14 הַצִּילֵ֣נִי Избави–ме מִ֭טִּיט из–блата וְאַל־ да–не אֶטְבָּ֑עָה потонемпак אִנָּצְלָ֥ה нека–будем–избављен מִ֝שֹּֽׂנְאַ֗י од–оних–који–ме–мрзе וּמִמַּֽעֲמַקֵּי־ и–из–дубина מָֽיִם׃ водених.
Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15 אַל־ Нека–ме–не תִּשְׁטְפֵ֤נִי ׀ понесе שִׁבֹּ֣לֶת бујица מַ֭יִם водена וְאַל־ и–нека–ме–не תִּבְלָעֵ֣נִי прогута מְצוּלָ֑ה дубина וְאַל־ и–нека–не תֶּאְטַר־ затвори עָלַ֖י нада–мном בְּאֵ֣ר бунар פִּֽיהָ׃ уста–своја.
Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.
16 עֲנֵ֣נִי Услис–ме יְ֭הוָה Господе כִּי־ јер–је ט֣וֹב добра חַסְדֶּ֑ךָ милост–твоја כְּרֹ֥ב по–мноству רַ֝חֲמֶ֗יךָ милосрдја–свог פְּנֵ֣ה обрати–се אֵלָֽי׃ к–мени.
Usliši me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17 וְאַל־ И–не תַּסְתֵּ֣ר скривај פָּ֭נֶיךָ лице–своје מֵֽעַבְדֶּ֑ךָ од–слуге–свог כִּֽי־ јер צַר־ у–невољи לִ֝֗י сам מַהֵ֥ר позури עֲנֵֽנִי׃ услис–ме.
Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18 קָרְבָ֣ה Приблизи–се אֶל־ к נַפְשִׁ֣י дуси–мојој גְאָלָ֑הּ откупи–је לְמַ֖עַן због אֹיְבַ֣י непријатеља–мојих פְּדֵֽנִי׃ избави–ме.
Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19 אַתָּ֤ה Ти יָדַ֗עְתָּ знас חֶרְפָּתִ֣י погрду–моју וּ֭בָשְׁתִּי и–срамоту–моју וּכְלִמָּתִ֑י и–понизење–моје נֶ֝גְדְּךָ֗ пред–тобом–су כָּל־ сви צוֹרְרָֽי׃ противници–моји.
Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji.
20 חֶרְפָּ֤ה ׀ Погрда שָֽׁבְרָ֥ה сломила–је לִבִּ֗י срце–моје וָֽאָ֫נ֥וּשָׁה и–изнемогох וָאֲקַוֶּ֣ה и–цеках לָנ֣וּד сауцесника וָאַ֑יִן али–га–нема וְ֝לַמְנַחֲמִ֗ים и–теситеље וְלֹ֣א али מָצָֽאתִי׃ не–надјох.
Sramota satre srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim.
21 וַיִּתְּנ֣וּ И–дадосе בְּבָרוּתִ֣י у–храну–моју רֹ֑אשׁ зуц וְ֝לִצְמָאִ֗י и–у–зедји–мојој יַשְׁק֥וּנִי напојисе–ме חֹֽמֶץ׃ сирце.
Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom.
22 יְהִֽי־ Нека–буде שֻׁלְחָנָ֣ם трпеза–њихова לִפְנֵיהֶ֣ם пред–њима לְפָ֑ח замка וְלִשְׁלוֹמִ֥ים и–онима–у–миру לְמוֹקֵֽשׁ׃ ступица.
Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 תֶּחְשַׁ֣כְנָה Нека–се–помраце עֵ֭ינֵיהֶם оци–њихове מֵרְא֑וֹת да–не–виде וּ֝מָתְנֵ֗יהֶם и–бокове–њихове תָּמִ֥יד увек הַמְעַֽד׃ цини–да–дрхте.
Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 שְׁפָךְ־ Излиј עֲלֵיהֶ֥ם на–њих זַעְמֶ֑ךָ гнев–свој וַחֲר֥וֹן и–јарости אַ֝פְּךָ֗ гнева–твог יַשִּׂיגֵֽם׃ нека–их–стигне.
Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!
25 תְּהִי־ Нека–буде טִֽירָתָ֥ם пребивалисте–њихово נְשַׁמָּ֑ה опустело בְּ֝אָהֳלֵיהֶ֗ם у–саторима–њиховим אַל־ нека–не יְהִ֥י буде יֹשֵֽׁב׃ становника.
Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 כִּֽי־ Јер אַתָּ֣ה ти אֲשֶׁר־ кога–си הִכִּ֣יתָ ударио רָדָ֑פוּ они–прогоне וְאֶל־ и–о מַכְא֖וֹב болу חֲלָלֶ֣יךָ рањеника–твојих יְסַפֵּֽרוּ׃ говоре.
Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio.
27 תְּֽנָה־ Додај עָ֭וֺן безакоње עַל־ на עֲוֺנָ֑ם безакоње–њихово וְאַל־ и–нека–не יָ֝בֹ֗אוּ удју בְּצִדְקָתֶֽךָ׃ у–правду–твоју.
Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dođu do pravde Tvoje.
28 יִ֭מָּחֽוּ Нека–буду–избрисани מִסֵּ֣פֶר из–књиге חַיִּ֑ים зивих וְעִ֥ם и–са צַ֝דִּיקִ֗ים праведницима אַל־ нека–не יִכָּתֵֽבוּ׃ буду–записани.
Neka se izbrišu iz knjige živih, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 וַ֭אֲנִי А–ја עָנִ֣י сиромасаан וְכוֹאֵ֑ב и–у–болу יְשׁוּעָתְךָ֖ спасење–твоје אֱלֹהִ֣ים Бозе תְּשַׂגְּבֵֽנִי׃ нека–ме–уздигне.
A ja sam ništ i bolan; pomoć Tvoja, Bože, nek me zakloni.
30 אֲהַֽלְלָ֣ה Хвалицу שֵׁם־ име אֱלֹהִ֣ים Бозије בְּשִׁ֑יר песмом וַאֲגַדְּלֶ֥נּוּ и–великацу–га בְתוֹדָֽה׃ захвалницом.
Slaviću ime Božije u pesmi, veličaću Ga u hvali.
31 וְתִיטַ֣ב И–угодније–це–бити לַֽ֭יהוָה Господу מִשּׁ֥וֹר од–вола פָּ֗ר јунца מַקְרִ֥ן рогатог מַפְרִֽיס׃ папкара.
To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32 רָא֣וּ Видеце עֲנָוִ֣ים кротки יִשְׂמָ֑חוּ и–радоваце–се דֹּרְשֵׁ֥י који–тразите אֱ֝לֹהִ֗ים Бога וִיחִ֥י и–озивеце לְבַבְכֶֽם׃ срце–васе.
Videće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživeće srce vaše.
33 כִּֽי־ Јер שֹׁמֵ֣עַ слуса אֶל־ × אֶבְיוֹנִ֣ים сиромасне יְהוָ֑ה Господ וְאֶת־ и אֲ֝סִירָ֗יו сузње–своје לֹ֣א не בָזָֽה׃ презире.
Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34 יְֽ֭הַלְלוּהוּ Нека–га–хвале שָׁמַ֣יִם небеса וָאָ֑רֶץ и–земља יַ֝מִּ֗ים мора וְֽכָל־ и–све רֹמֵ֥שׂ сто–се–мице בָּֽם׃ у–њима.
Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče!
35 כִּ֤י Јер אֱלֹהִ֨ים ׀ Бог י֘וֹשִׁ֤יעַ це–спасити צִיּ֗וֹן Сион וְ֭יִבְנֶה и–изградице עָרֵ֣י градове יְהוּדָ֑ה Јудине וְיָ֥שְׁבוּ и–настанити–се שָׁ֝֗ם тамо וִירֵשֽׁוּהָ׃ и–наследити–је.
Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga.
36 וְזֶ֣רַע И–потомство עֲ֭בָדָיו слугу–његових יִנְחָל֑וּהָ наследице–је וְאֹהֲבֵ֥י и–они–који–љубе שְׁ֝מ֗וֹ име–његово יִשְׁכְּנוּ־ пребиваце בָֽהּ׃ у–њој.
I nasleđe će se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavaće na njemu.
