1 Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.
2 Tako neka kažu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,
3 Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.
4 Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;
5 Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;
6 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.
7 I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.
8 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
9 Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.
10 Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvožđe;
11 Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.
12 On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.
13 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
14 Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.
15 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
16 Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.
17 Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.
18 Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dođoše do vrata smrtnih.
19 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.
20 Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.
21 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
22 I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!
23 Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,
24 Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini.
25 Kaže, i diže se silan vetar, i ustaju vali na njemu,
26 Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;
27 Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.
28 Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.
29 On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.
30 Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.
31 Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
32 Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starešinskoj slave Ga!
33 On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,
34 Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.
35 On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,
36 I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;
37 Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.
38 Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umanjuje.
39 Pre ih beše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.
40 On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.
41 On izvlači ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.
42 Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.
43 Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.
