1 Καὶ И συνάγονται сабраше–се πρὸς код αὐτὸν њега οἱ — Φαρισαῖοι фарисеји καί и τινες неки τῶν од γραμματέων, књижевника, ἐλθόντες који–дођоше ἀπὸ из Ἱεροσολύμων; Јерусалима;
I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima.
2 καὶ и ἰδόντες видевши τινὰς неке τῶν од μαθητῶν ученика αὐτοῦ његових ὅτι да κοιναῖς нечистим χερσίν, рукама, τοῦτ’ то ἔστιν јест ἀνίπτοις, неумивеним, ἐσθίουσιν једу τοὺς — ἄρτους, хлеб,
I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
3 οἱ — γὰρ јер Φαρισαῖοι фарисеји καὶ и πάντες сви οἱ — Ἰουδαῖοι, Јудејци, ἐὰν ако μὴ не πυγμῇ темељно νίψωνται оперу τὰς — χεῖρας, руке, οὐκ не ἐσθίουσιν, једу, κρατοῦντες држећи τὴν — παράδοσιν предање τῶν — πρεσβυτέρων; старих;
Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih;
4 καὶ и ἀπ’ са ἀγορᾶς, трга, ἐὰν ако μὴ се–не βαπτίσωνται оперу οὐκ не ἐσθίουσιν; једу; καὶ и ἄλλα друго πολλά много ἐστιν има ἃ што παρέλαβον су–примили κρατεῖν, да–држе, βαπτισμοὺς прања ποτηρίων чаша καὶ и ξεστῶν крчага καὶ и χαλκίων судова ‹καὶ и κλινῶν›. постеља.
i kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.
5 καὶ И ἐπερωτῶσιν питаху αὐτὸν га οἱ — Φαρισαῖοι фарисеји καὶ и οἱ — γραμματεῖς, књижевници: Διὰ Зашто τί — οὐ не περιπατοῦσιν ходе οἱ — μαθηταί ученици σου твоји κατὰ по τὴν — παράδοσιν предању τῶν — πρεσβυτέρων, старих, ἀλλὰ него κοιναῖς нечистим χερσὶν рукама ἐσθίουσιν једу τὸν — ἄρτον? хлеб?
A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
6 ὁ А δὲ он εἶπεν им–рече: αὐτοῖς, — Καλῶς Добро ἐπροφήτευσεν је–пророковао Ἠσαΐας Исаија περὶ за ὑμῶν вас τῶν — ὑποκριτῶν, лицемере, ὡς као–што γέγραπται, је–написано: ὅτι — Οὗτος Овај ὁ — λαὸς народ τοῖς — χείλεσίν уснама με ме τιμᾷ, поштује, ἡ а δὲ — καρδία срце αὐτῶν њихово πόρρω далеко ἀπέχει стоји ἀπ’ од ἐμοῦ. мене.
A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
7 μάτην Узалуд δὲ пак σέβονταί ме–поштују, με, — διδάσκοντες учећи διδασκαλίας учења–која–су ἐντάλματα заповести ἀνθρώπων. људске.
No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.
8 ἀφέντες Оставивши τὴν — ἐντολὴν заповест τοῦ — Θεοῦ, Божју, κρατεῖτε држите τὴν — παράδοσιν предање τῶν — ἀνθρώπων, људско, <βαπτισμοὺς прања ξεστῶν крчага καὶ и ποτηρίων, чаша, καὶ и ἄλλα друго παρόμοια слично τοιαῦτα томе πολλὰ много ποιεῖτε>. чините.
Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.
9 καὶ И ἔλεγεν говораше αὐτοῖς, им: Καλῶς Лепо ἀθετεῖτε укидате τὴν — ἐντολὴν заповест τοῦ — Θεοῦ, Божју, ἵνα да–бисте τὴν — παράδοσιν предање ὑμῶν своје τηρήσητε. сачували.
I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.
10 Μωϋσῆς Мојсије γὰρ јер εἶπεν, рече: Τίμα Поштуј τὸν — πατέρα оца σου свог καὶ и τὴν — μητέρα мајку σου; своју; καί, и: Ὁ Ко κακολογῶν зло–говори πατέρα оцу ἢ или μητέρα мајци θανάτῳ смрћу τελευτάτω. да–умре.
Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
11 ὑμεῖς А–ви δὲ пак λέγετε, кажете: Ἐὰν Ако εἴπῃ каже ἄνθρωπος човек τῷ — πατρὶ оцу ἢ или τῇ — μητρί, мајци: Κορβᾶν, Корбан, ὅ што ἐστιν, значи: Δῶρον, Дар, ὃ чиме–год ἐὰν — ἐξ од ἐμοῦ мене ὠφεληθῇς-- би–ти–користило—
A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
12 οὐκέτι више ἀφίετε не–дозвољавате αὐτὸν му οὐδὲν ништа ποιῆσαι да–учини τῷ за πατρὶ оца ἢ или τῇ за μητρί, мајку,
I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,
13 ἀκυροῦντες уништавајући τὸν — λόγον реч τοῦ — Θεοῦ Божју τῇ — παραδόσει предањем ὑμῶν својим ᾗ које παρεδώκατε. сте–предали. καὶ И παρόμοια слично τοιαῦτα томе πολλὰ много ποιεῖτε. чините.
ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.
14 Καὶ И προσκαλεσάμενος дозвавши πάλιν поново τὸν — ὄχλον, народ, ἔλεγεν говораше αὐτοῖς, им: Ἀκούσατέ Послушајте μου, ме, πάντες, сви, καὶ и σύνετε: разумите:
I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.
15 οὐδέν Ништа ἐστιν нема ἔξωθεν споља τοῦ — ἀνθρώπου човека εἰσπορευόμενον што–улази εἰς у αὐτὸν, њега, ὃ што δύναται може κοινῶσαι огађити αὐτόν; га; ἀλλὰ али τὰ оно ἐκ што–из τοῦ — ἀνθρώπου човека ἐκπορευόμενά, излази, ἐστιν то τὰ — κοινοῦντα гађа τὸν — ἄνθρωπον. човека.
Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.
16 <Εἴ Ако τις ко ἔχει има ὦτα уши ἀκούειν, да–чује, ἀκουέτω>. нека–чује.
Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
17 Καὶ И ὅτε кад εἰσῆλθεν уђе εἰς у οἶκον кућу ἀπὸ од τοῦ — ὄχλου, народа, ἐπηρώτων питаху αὐτὸν га οἱ — μαθηταὶ ученици αὐτοῦ његови τὴν за παραβολήν. причу.
I kad dođe od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.
18 καὶ И λέγει рече αὐτοῖς, им: Οὕτως Зар–сте καὶ и ὑμεῖς ви ἀσύνετοί неразумни ἐστε? ? οὐ Зар–не νοεῖτε схватате ὅτι да πᾶν све τὸ што ἔξωθεν споља εἰσπορευόμενον улази εἰς у τὸν — ἄνθρωπον, човека, οὐ не δύναται може αὐτὸν га κοινῶσαι? огађити?
I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
19 ὅτι Јер οὐκ не εἰσπορεύεται улази αὐτοῦ му εἰς у τὴν — καρδίαν, срце, ἀλλ’ него εἰς у τὴν — κοιλίαν, стомак, καὶ и εἰς у τὸν — ἀφεδρῶνα нуждник ἐκπορεύεται. излази. καθαρίζων Тако–чисти πάντα сва τὰ — βρώματα. јела.
Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
20 ἔλεγεν Говораше δὲ, пак: ὅτι — Τὸ Што ἐκ из τοῦ — ἀνθρώπου човека ἐκπορευόμενον, излази, ἐκεῖνο то κοινοῖ гађа τὸν — ἄνθρωπον. човека.
Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;
21 ἔσωθεν Јер–изнутра γὰρ — ἐκ из τῆς — καρδίας срца τῶν — ἀνθρώπων људског οἱ — διαλογισμοὶ мисли οἱ — κακοὶ зле ἐκπορεύονται, излазе, πορνεῖαι, блуд, κλοπαί, крађе, φόνοι, убиства, μοιχεῖαι, прељубе,
jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
22 πλεονεξίαι, лакомства, πονηρίαι, злобе, δόλος, лукавство, ἀσέλγεια, разузданост, ὀφθαλμὸς, око πονηρός, завидљиво, βλασφημία, хула, ὑπερηφανία, охолост, ἀφροσύνη. безумље.
krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
23 πάντα Сва ταῦτα ова τὰ — πονηρὰ зла ἔσωθεν изнутра ἐκπορεύεται, излазе, καὶ и κοινοῖ гађају τὸν — ἄνθρωπον. човека.
Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.
24 Ἐκεῖθεν Одатле δὲ пак ἀναστὰς, уставши, ἀπῆλθεν оде εἰς у τὰ — ὅρια крајеве Τύρου тирске (καὶ и Σιδῶνος). сидонске. Καὶ И εἰσελθὼν ушавши εἰς у οἰκίαν, кућу, οὐδένα ни–од–кога ἤθελεν није–хтео γνῶναι, да–се–сазна, καὶ али οὐκ не ἠδυνήθη можаше λαθεῖν. се–сакрити.
I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti.
25 ἀλλ’ Него εὐθὺς одмах ἀκούσασα чувши γυνὴ жена περὶ за αὐτοῦ, њега, ἧς чија εἶχεν је τὸ — θυγάτριον кћеркица αὐτῆς — πνεῦμα духа ἀκάθαρτον, нечистог–имала, ἐλθοῦσα, дође προσέπεσεν и–паде πρὸς пред τοὺς — πόδας ноге αὐτοῦ, његове,
Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti, dođe i pade k nogama Njegovim.
26 ἡ а δὲ — γυνὴ жена ἦν беше Ἑλληνίς, Гркиња, Συροφοινίκισσα Сирофеникијка τῷ по γένει, роду, καὶ и ἠρώτα мољаше αὐτὸν га ἵνα да τὸ — δαιμόνιον демона ἐκβάλῃ истера ἐκ из τῆς — θυγατρὸς кћерке αὐτῆς. њене.
A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da istera đavola iz kćeri njene.
27 καὶ И ἔλεγεν говораше αὐτῇ, јој: Ἄφες Пусти πρῶτον најпре χορτασθῆναι да–се–насите τὰ — τέκνα; деца; οὐ јер γάρ — ἐστιν⇔ није καλόν добро λαβεῖν узети τὸν — ἄρτον хлеб τῶν — τέκνων, деци, καὶ и τοῖς — κυναρίοις псима βαλεῖν. бацити.
A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.
28 ἡ А δὲ она ἀπεκρίθη одговори καὶ и λέγει рече αὐτῷ, му: 〈Ναί〉, Да, Κύριε; Господе; καὶ али τὰ и κυνάρια псићи ὑποκάτω испод τῆς — τραπέζης стола ἐσθίουσιν једу ἀπὸ од τῶν — ψιχίων мрвица τῶν — παιδίων. деце.
A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.
29 καὶ И εἶπεν рече αὐτῇ, јој: Διὰ Због τοῦτον ове τὸν — λόγον, речи, ὕπαγε; иди; ἐξελήλυθεν изашао–је ἐκ из τῆς — θυγατρός кћерке σου твоје τὸ — δαιμόνιον. демон.
I reče joj: Za tu reč idi; izađe đavo iz kćeri tvoje.
30 καὶ И ἀπελθοῦσα отишавши εἰς у τὸν — οἶκον кућу αὐτῆς, своју, εὗρεν нађе τὸ — παιδίον дете βεβλημένον положено ἐπὶ на τὴν — κλίνην, постељи, καὶ и τὸ — δαιμόνιον демон ἐξεληλυθός. беше–изашао.
I došavši kući nađe da je đavo izašao, i kći ležaše na odru.
31 Καὶ И πάλιν поново ἐξελθὼν изишавши ἐκ из τῶν — ὁρίων крајева Τύρου, тирских, ἦλθεν дође διὰ преко Σιδῶνος, Сидона, εἰς ка τὴν — θάλασσαν мору τῆς — Γαλιλαίας, Галилејском, ἀνὰ кроз μέσον средину τῶν — ὁρίων крајева Δεκαπόλεως. декаполис ких.
I opet izađe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more galilejsko u krajeve desetogradske.
32 Καὶ И φέρουσιν доведу αὐτῷ му κωφὸν глувог καὶ и μογιλάλον, муцавог, καὶ и παρακαλοῦσιν моле αὐτὸν га ἵνα да ἐπιθῇ стави αὐτῷ на–њега τὴν — χεῖρα. руку.
I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.
33 καὶ И ἀπολαβόμενος узевши αὐτὸν га ἀπὸ од τοῦ — ὄχλου народа κατ’ — ἰδίαν, насамо, ἔβαλεν стави τοὺς — δακτύλους прсте αὐτοῦ своје εἰς у τὰ — ὦτα уши αὐτοῦ, његове, καὶ и πτύσας, пљунувши, ἥψατο дотакну τῆς — γλώσσης језик αὐτοῦ, његов,
I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;
34 καὶ и ἀναβλέψας погледавши εἰς у τὸν — οὐρανὸν небо ἐστέναξεν, уздахну, καὶ и λέγει рече αὐτῷ, му: Ἐφφαθά, Ефата, ὅ што ἐστιν, значи: Διανοίχθητι. Отвори–се.
i pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se.
35 καὶ И «ἠνοίγησαν отворише–се αὐτοῦ — αἱ — ἀκοαί, уши–његове, καὶ»⇔ и εὐθὺς одмах ἐλύθη разреши–се ὁ — δεσμὸς веза τῆς — γλώσσης језика αὐτοῦ, његовог, καὶ и ἐλάλει говораше ὀρθῶς. исправно.
I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.
36 καὶ И διεστείλατο заповеди αὐτοῖς им ἵνα да μηδενὶ ником λέγωσιν. не–кажу. ὅσον Али–колико δὲ им αὐτοῖς — διεστέλλετο забрањиваше αὐτοὶ, — μᾶλλον још–више περισσότερον — ἐκήρυσσον. разглашаваху.
I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.
37 καὶ И ὑπερπερισσῶς преко–мере ἐξεπλήσσοντο, дивљаху–се, λέγοντες, говорећи: Καλῶς Добро πάντα све πεποίηκεν: чини: καὶ и τοὺς — κωφοὺς глуви ποιεῖ чини–да ἀκούειν, чују, καὶ и [τοὺς] — ἀλάλους неми λαλεῖν. да–говоре.
I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da čuju i neme da govore.
