U to vreme, pak, dođoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.
2
I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?
3
Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
4
Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?
5
Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
6
Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usađenu u svom vinogradu, i dođe da traži roda na njoj, i ne nađe.
7
Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
8
A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
9
pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu.
10
A kad učaše u jednoj zbornici u subotu,
11
i gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti.
12
A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.
13
I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.
14
A starešina od zbornice srđaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.
15
A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?
16
A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?
17
I kad On ovo govoraše stiđahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.
18
A On im reče: Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je?
19
Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
20
Opet reče: Kakvo ću kazati da je carstvo Božije?
21
Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.
22
I prolažaše po gradovima i selima učeći i putujući u Jerusalim.
23
Reče Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji će biti spaseni? A On im reče:
24
Navalite da uđete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi će tražiti da uđu i neće moći:
25
Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.
26
Tada ćete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.
27
A On će reći: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu činite.
28
Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.
29
I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.
30
I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.
31
U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći Mu: Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.
32
I reče im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim đavole i isceljujem danas i sutra, a treći dan završiću.
33
Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
34
Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!
35
Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta; a ja vam kažem: Nećete mene videti dok ne dođe da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.
