Zato imajući ovu službu kao što bismo pomilovani, ne dosađuje nam se;
2
nego se odrekosmo tajnog srama da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrćemo reč Božiju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti čovečijoj pred Bogom.
3
Ako li je pak pokriveno jevanđelje naše u onima je pokriveno koji ginu,
4
u kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.
5
Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi.
6
Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.
7
Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas.
8
U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosađuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu;
9
progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.
10
I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.
11
Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem.
12
Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama.
13
Imajući pak onaj isti duh vere kao što je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.
14
Znajući da će Onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.
15
Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju.
16
Zato nam se ne dosađuje; no ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.
17
Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu.
18
Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, večno.
