Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,
2
nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog.
3
I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti.
4
Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog,
5
i okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali,
6
opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg.
7
Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja rađa povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;
8
a koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.
9
Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.
10
Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći.
11
Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja;
12
da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja.
13
Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom,
14
govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te.
15
I tako trpeći dugo, dobi obećanje.
16
Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svađi svršetak je zakletva za potvrđenje.
17
Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrđu zaveta svog, učini posrednika kletvu:
18
Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana,
19
koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,
20
gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.
